Prvi šporeti od livenog gvožđa, proizvedeni su u 18. veku u Evropi. Jedan od najranijih proizvođača bio je Abraham Darbi (eng. Abraham Darby), koji je patentirao proces proizvodnje livenog gvožđa 1707. godine.
Darbi je započeo proizvodnju livenog gvožđa u metalurškoj fabrici u Koalbrokdejl u Engleskoj, gde je kasnije razvio proizvodnju prvih šporeta od livenog gvožđa. Ovi šporeti bili su popularni zbog svoje izdržljivosti i toplotne efikasnosti, što je dovelo do široke upotrebe livenog gvožđa u proizvodnji peći i drugih kućnih aparata.
Prvi šporeti od livenog gvožđa nastali su kada su se tehnologije livenja gvožđa i kovanja metala razvijale u Evropi. U to vreme, proizvodnja livenog gvožđa postajala je sve jeftinija i lakša, što je omogućilo širu upotrebu livenog gvožđa u proizvodnji raznih predmeta, uključujući i šporete.
Prvi šporeti od livenog gvožđa proizvedeni su u 18. veku!
Prvi poznati modeli šporeta od livenog gvožđa bili su jednostavni sa otvorom na vrhu za ubacivanje ogreva i rupom u donjem delu za uklanjanje pepela i ostataka sagorelog materijala. Ovi rani šporeti obično su se koristili za kuvanje na otvorenom plamenu, a bili su popularni u seoskim i ruralnim područjima.
Šporeti od livenog gvožđa iz 18. veka bili su primitivni u odnosu na današnje modele, ali su bili važan korak u razvoju kuhinjskih uređaja.
Neki od najranijih tipova šporeta od livenog gvožđa u 18. veku uključivali su:
Duč Oven (eng. Dutch Oven)
-šporet nazvan po zemlji porekla, ovaj tip šporeta sastojao se od teškog livenog gvožđa posude sa poklopcem koji je omogućavao kuvanje na otvorenom plamenu. Koristio se za pečenje hleba, prženje mesa i povrća, kao i za kuvanje supa i variva.
Flatbek (eng. Flatback) šporet
-ovaj šporet je bio popularan u Engleskoj i sastojao se od ravnog vrha, zakrivljenog ka zidu, sa jednom ili dve ringle za kuvanje i ugrađenim ukrasnim elementima. Flatbek šporeti koristili su se u bogatijim domaćinstvima.
Fajerplejs (eng. Fireplace) šporet
-ovaj tip šporeta sastojao se od teške posude za kuvanje, koja je bila postavljena u kamin ili ognjište, gde je dobijala toplotu od vatre. Fajerplejs šporeti koristili su se u manje bogatim domaćinstvima i na otvorenom prostoru.
Stov (eng. Stove) šporet
-ovaj tip šporeta bio je sličan današnjim šporetima, ali su se uglavnom koristili za kuvanje hrane na drva ili ugalj. Imali su oblik sa tri ili četiri ringle za kuvanje, kao i ugrađene peći za pečenje.
Šporeti od livenog gvožđa iz 18. veka bili su primitivni!
U 18. veku, šporeti od livenog gvožđa bili su predmet prestiža u domaćinstvima. Kuhinjski uređaji tog doba bili su skupi i rezervisani samo za imućnije ljude, dok su obični ljudi koristili klasične peći na drva ili kuvanje sa otvorenim plamenom.
Kada su se u 18. veku prvi put pojavili šporeti od livenog gvožđa, bili su prilično jednostavni i imali su ograničenu funkcionalnost u poređenju sa savremenim modelima. Postojala su dva osnovna tipa šporeta od livenog gvožđa koja su bila popularna u to vreme:
Otvoreni šporet i Kutijaš.
Otvoreni šporet, takođe poznat kao engleski šporet, bio je dizajniran i nazivan kao otvorena vatra (otvoreno ognjište), koje se nalazilo ispod gvozdene rešetke za kuvanje. Vatra se ložila direktno ispod posuda za kuvanje, što je omogućavalo brže zagrevanje hrane i prženje hrane na visokoj temperaturi. Međutim, ovaj tip šporeta imao je nekoliko nedostataka, uključujući to što je stvarao mnogo dima i mirisa, a takođe nije bilo lako kontrolisati temperaturu kuvanja.
Šporeti od livenog gvožđa bili su stvar prestiža u 18. veku!
Kutijaš je drugi tip šporeta od livenog gvožđa koji se pojavio u 18. veku. Ovaj šporet je imao zatvoreno ložište sa vrhom za dimnjak, što je omogućavalo kontrolisano izbacivanje dima i mirisa iz kuhinje. Kutijaš je imao rešetke za kuvanje na vrhu kutije, a ispod njih se nalazio prostor za drva koji je obezbeđivao toplotu za kuvanje hrane. Kutijaš je omogućavao ravnomernije zagrevanje hrane i kontrolisanu temperaturu, što ga je učinilo naročito popularnim među kuvarima u 18. veku.
Uz ova dva osnovna tipa šporeta, postojali su i drugi tipovi koji su se razvili tokom 18. veka. Međutim, svi ovi tipovi imali su zajednički element, izrađeni su od livenog gvožđa i bili su prilično teški ali i izdržljivi, što je činilo da su naročito bili popularni u kuhinjama tog vremena.
Šporeti su u 18. veku od livenog gvožđa bili manje sofisticirani nego što su to danas. Njihova osnovna funkcija bila je zagrevanje i kuvanje hrane, a dizajn i oblik varirali su u zavisnosti od proizvođača.
Kutijaš je tip šporeta koji je proizveden u 18. veku!
Neki od najčešćih tipova šporeta od livenog gvožđa u 18. veku bili su Kamin šporeti. Ovi šporeti bili su dizajnirani da se koriste sa ogrevom na drva i bili su obično smešteni u velikim kaminima koji su bili sastavni deo domova u to vreme. Oni su bili opremljeni sa ravnim pločama za kuvanje hrane i mogli su se koristiti za pripremu jela u loncima i tiganjima.
Postojali su i drugi tipovi šporeta od livenog gvožđa u 18. veku, kao što su Džentri šporeti. Ovi šporeti su bili dizajnirani tako da se koriste sa ugljem i bili su manjih dimenzija u odnosu na kaminske šporete. Oni su obično imali ravne ploče za kuvanje i bili su popularni među bogatim ljudima i gospodom koji su živeli u gradskim stanovima.
Uz to, postojali su i drugi tipovi šporeta od livenog gvožđa, kao što su Kontinentalni šporeti. Ovi šporeti su bili veći i složeniji od drugih tipova šporeta i imali su više funkcija, kao što su pečenje, kuvanje i zagrevanje vode. Uz to u 18. veku postojali su i drugi tipovi šporeta koji su se koristili u industrijskim i komercijalnim uslovima, kao što su peći za pečenje hleba i šporeti za proizvodnju stakla.
Kamin peći su bile među najpopularnijima u 18. veku!
Međutim sa razvojem industrijske proizvodnje livenog gvožđa u 19. veku, šporeti od livenog gvožđa su postali dostupniji i postali standardni kuhinjski element u mnogim domaćinstvima.
Ovaj tip šporeta je bio popularan tokom 19. i 20. veka, sve do pojave modernijih uređaja za kuvanje kao što su električni i gasni šporeti. Međutim, šporeti od livenog gvožđa nisu postali uobičajeni u domaćinstvima, sve dok masovna proizvodnja industrijskog livenog gvožđa nije počela u 19. veku..
Tek kasnije šporeti od livenog gvožđa postali su sve složeniji i sofisticiraniji sa većim otvorima (ložištima) za ubacivanje ogreva, unutrašnjim cevima za vodovodnu instalaciju i drugim inovacijama. U tom periodu proizvodnja livenog gvožđa bila je jeftinija i lakša, što je dovelo do šire dostupnosti šporeta od livenog gvožđa.
Šporeti od livenog gvožđa tek u kasnijem periodu postaju sofisticiraniji!
U 19. veku, šporeti od livenog gvožđa postaju sve popularniji, pogotovo u Evropi i Severnoj Americi. U tom periodu, šporeti su se obično koristili za pripremu hrane u domaćinstvima i u komercijalnim kuhinjama, kao što su restorani i hoteli.
Zanimljivo je kako su najčešći tipovi šporeta od livenog gvožđa u 19. veku, bili Kamin šporeti, slično kao i u 18. veku. Međutim u drugoj polovini 19. veka, šporeti su postali složeniji i imali su više funkcija. Na primer, neki šporeti su imali pećnicu ili rernu, što je omogućilo pripremu pečenih i drugih jela.
U tom periodu, pojavljuju se šporeti sa toplotnim izmenjivačima. Ovi šporeti su bili dizajnirani tako da koriste toplotu koja se obično gubila kroz dimnjak, kako bi se zagrevala voda za kuvanje ili za grejanje doma. Ovi šporeti su bili prilično veliki i složeni, a neki su imali i dodatne funkcije, kao što su izvlačenje vazduha iz prostorije, što je omogućilo bolju cirkulaciju vazduha u kući.
Šporeti od livenog gvožđa u Evropi postaju naročito popularni tek u 19. veku!
Pored toga u drugoj polovini 19. veka, pojavili su se i šporeti sa gasom kao gorivom. Ovi šporeti su bili manje popularni od drugih tipova šporeta, ali su bili korisni u gradskim sredinama gde nije bilo moguće koristiti bilo koji tip ogreva za zagrevanje.
Uz to, šporeti od livenog gvožđa postali su simbol domaćeg života i bili su često deo porodičnog nasleđa. U današnje vreme šporeti od livenog gvožđa postali su još popularniji, pogotovo među kuvarima koji cene kvalitet i izdržljivost ovih uređaja. Moderni šporeti od livenog gvožđa dolaze u različitim veličinama, oblicima i dizajnima, a mogu se koristiti za pripremu raznih jela od pečenja i roštiljanja do kuvanja i zagrevanja hrane.
Šporeti od livenog gvožđa u prošlosti su bili čak i deo porodičnog nasleđa!
Šporeti od livenog gvožđa kuhinjski su uređaji koji se koriste za kuvanje hrane. Izrađeni su od livenog gvožđa, materijala koji ima vrlo dobru toplotnu provodljivost i može zadržati toplotu duže vreme. To znači da se hrana može pripremati na nižoj temperaturi i da će toplota biti ravnomerno raspoređena po celoj površini posude za kuvanje.
Glavna karakteristika šporeta od livenog gvožđa u 19. veku bila je njihova izdržljivost i trajnost. Šporeti su bili izrađeni od debelog livenog gvožđa i bili su dizajnirani da traju dugi niz godina. Ova karakteristika bila je posebno važna u tom periodu kada su ljudi živeli u teškim uslovima, a kućni uređaji nisu bili lako dostupni ili je njihovo održavanje bilo skupo.
Osim toga, šporeti od livenog gvožđa bili su dizajnirani tako da efikasno zadržavaju toplotu. Liveno gvožđe ima visoku specifičnu toplotu, što znači da može zadržati velike količine toplote. Ovo je bilo važno jer je toplota koju proizvodi šporet bila korišćena za grejanje prostorije i za kuvanje hrane.
Glavna karakteristika ovog tipa šporeta u 19. veku bila je njihova izdržljivost!
Još jedna karakteristika šporeta od livenog gvožđa u 19. veku, bila je njihova prilagodljivost. Mnogi šporeti su imali dodatne funkcije, kao što su pećnice ili rerne, koje su omogućile pripremu pečenja i drugih jela.
U suštini, glavne karakteristike šporeta od livenog gvožđa u 19. veku bile su njihova izdržljivost, efikasnost u zadržavanju toplote i prilagodljivost, što im je omogućilo da postanu popularni kućni uređaji u tom periodu, ali su ostali popularni i danas.
Šporeti od livenog gvožđa obično su teški i izdržljivi, a mogu biti proizvedeni u različitim veličinama i oblicima u zavisnosti od potreba korisnika. Postoje i modeli sa ravnim i dubokim pločama za kuvanje, kao i oni sa ugrađenim elementima za roštiljanje. Takođe, postoje i modeli sa jednim ili više grejnih elemenata, što omogućava veću fleksibilnost u kuvanju.
Treba navesti kako liveno gvožđe ne reaguje sa kiselinama i drugim namirnicama, pa se može koristiti za pripremu različitih vrsta jela. Međutim, šporeti od livenog gvožđa mogu biti teški za rukovanje i održavanje, a njihovo čišćenje može biti malo teže zbog neujednačene površine.
Gvožđe ne reaguje sa kiselinama i drugim namirnicama pa se može koristiti za pripremu različitih vrsta jela!
Uprkos tim nedostacima, šporeti od livenog gvožđa su i dalje popularni među kuvarima i ljubiteljima hrane zbog svoje izdržljivosti, trajnosti i sposobnosti da zadrže i ravnomerno rasporede toplotu.
Šporeti od livenog gvožđa su evoluirali i postali popularni među kuvarima i ljubiteljima hrane. Moderni šporeti od livenog gvožđa dolaze u različitim veličinama, oblicima i dizajnima, a imaju funkcije kao što su pečenje, kuvanje, roštiljanje i zagrevanje hrane. Danas su šporeti od livenog gvožđa uglavnom ograničeni na upotrebu u manjim mestima, ruralnim područjima ili kao dekorativni komadi u domovima.
Postoji nekoliko razlika između šporeta od livenog gvožđa proizvedenih danas i onih iz 18. i 19. veka.
Navešćemo neke od glavnih razlika!
Dizajn:
Šporeti od livenog gvožđa iz 18. i 19. veka, bili su veći i teži od modernih šporeta od livenog gvožđa. Moderni šporeti uglavnom su manji i lakši kako bi se prilagodili modernim kuhinjama i načinu života. Takođe, dizajn modernih šporeta često je svedeniji i jednostavniji.
Materijali:
Dok su šporeti od livenog gvožđa iz 18. i 19. veka bili izrađeni isključivo od livenog gvožđa, moderni šporeti se obično proizvode od kombinacije livenog gvožđa, čelika i drugih materijala koji poboljšavaju performanse.
Efikasnost:
Moderni šporeti od livenog gvožđa, često su efikasniji od starijih modela. Razlog za to je što moderni šporeti imaju bolju izolaciju, precizniju kontrolu temperature i bolje ventilacione sisteme koji sprečavaju gubitak toplote.
Cena:
Šporeti od livenog gvožđa iz 18. i 19. veka, bili su skupi i dostupni samo bogatim ljudima. Danas su šporeti od livenog gvožđa dostupni široj populaciji, a cene su im niže od onih iz prošlih vremena zahvaljujući modernoj tehnologiji i jeftinijim materijalima.
Estetika:
Šporeti od livenog gvožđa iz 18. i 19. veka, često su bili ukrašeni detaljima i imali su složeniji dizajn. Danas šporeti od livenog gvožđa često imaju jednostavniji i minimalistički dizajn koji se uklapa i u modernije kuhinje.
U suštini, moderni šporeti od livenog gvožđa su efikasniji, pristupačniji i manji od starih modela, ali i dalje zadržavaju osnovne karakteristike koje su šporete od livenog gvožđa učinile popularnim kućnim uređajima tokom proteklih vekova, kao što su trajnost i mogućnost prilagođavanja različitim funkcijama.
fotografije: Pixabay
